Dijareja

Svi manje-više znaju šta je dijareja, ali nije lako dati preciznu definiciju. Pojam dijareje krije dva koncepta: prvo, mekana ili tečna stolica, drugo, učestalija evakuacija stolice nego inače. Svetska zdravstvena organizacija daje precizniju definiciju: dijareja je evakuacija najmanje tri mekane ili tečne stolice dnevno ili abnormalnom učestalošću za osobu. Dijareja se smatra akutnom ako traje manje od 14 dana.

Najčešći uzroci akutne dijareje su virusne, bakterijske ili parazitske infekcije, trovanja hranom ili neželjeni efekti leka. Hronična dijareja je obično rezultat sindroma iritabilnog creva, inflamatorne bolesti creva, netolerancije na hranu ili takođe neželjenog efekta leka.

Akutna dijareja je u većini slučajeva benigna i povoljno se rešava. Najčešća komplikacija je dehidratacija, pa je važno da osobe sa dijarejom dovoljno piju (čaj, biljni čajevi, supa ili bujon). Trebalo bi da jedu ono što žele i da preferiraju lako svarljivu hranu (testenine, pirinač, nemasno meso, beli hleb, kuvane šargarepe, banane itd.).

Lekar takođe može prepisati antidijaroik poput loperamida (Imodium).

Iako većina dijareja prolazi sama od sebe, neke situacije zahtevaju brzu medicinsku procenu. To može biti slučaj u sledećim situacijama: jaki bolovi u trbuhu, gubitak krvi u stolici, uporna groznica, nemogućnost pijenja i jela itd.

Dodatne informacije o gastroenteritisu ("crevni grip") možete pronaći na veb sajtu Planète santé i o dijareji kod odraslih na veb sajtu MSD.

Gastroenteritis je uobičajena bolest koja se obično javlja u obliku epidemije. Ova bolest, poznatija kao "crevni grip", obično je uzrokovana virusom, retko bakterijom.

Gastroenteritis često počinje iznenada sa abdominalnim bolovima, povraćanjem i dijarejom. Bolest traje između jednog i tri dana i obično se izleči sama od sebe. Simptomi se pojavljuju oko 12 sati nakon infekcije, a zaražena osoba ostaje zarazna otprilike dva dana nakon što simptomi nestanu.

Bolest može biti ozbiljna kod najosetljivijih pacijenata, kao što su novorođenčad, stariji ljudi, pacijenti sa hroničnim bolestima ili oslabljenim imunološkim sistemom, uglavnom zbog rizika od dehidracije.

Gastroenteritis se prenosi uglavnom putem kontakta sa zaraženom osobom ili konzumacijom kontaminirane vode ili hrane.

Gastroenteritis je uglavnom uzrokovan virusima. Simptomi bolesti, grčevi u stomaku, povraćanje i dijareja, uzrokovani su upalom sluznice koja oblaže unutrašnji zid creva.

Virusi su veoma otporni i mogu se naći svuda u našem svakodnevnom životu, bilo u hrani i vodi ili na predmetima koje koristimo.

Da biste izbegli infekciju, preporučuje se redovno pranje ruku i izbegavanje deljenja potencijalno kontaminiranih predmeta sa drugim osobama (na primer, piti iz iste čaše ili stavljati u usta igračku deteta).

Gastroenteritis je ređe uzrokovan bakterijama, naročito tokom putovanja u tropske zemlje.

Odmor i hidratacija su osnova tretmana. Zbog mučnine, pacijent bi trebalo često da pije, ali u malim količinama, kao što su čaj, biljni čajevi, supe ili bujoni. Ljudi sa gastroenteritisom često imaju slab apetit i trebalo bi da jedu prema svojim željama, preferirajući lako svarljive namirnice (testenina, pirinač, nemasno meso, beli hleb, kuvane šargarepe, banane, itd.).

Lekovi su usmereni na ublažavanje simptoma. Paracetamol (Panadol, Dafalgan) se koristi protiv bolova, dok se domperidon (Domperidon, Motilium) koristi za ublažavanje mučnine i povraćanja.

Medicinska konsultacija je neophodna za ranjive osobe (novorođenčad, stariji ljudi, osobe sa hroničnim bolestima ili sa oslabljenim imunološkim sistemom) ili u prisustvu ozbiljnih simptoma: značajno pogoršanje opšteg stanja, visoka temperatura, krv u povraćanju ili stolici.

Da biste saznali više o gastroenteritisu, pročitajte članak Tata, imam gastro na veb sajtu Planète santé. Da biste izbegli ovu infekciju ili sprečili njeno širenje, pročitajte članak Pranje ruku, ključni refleks za izbegavanje zaraze, koristan ne samo za gastroenteritis, već i za sve viruse koji se prenose rukama!